Ученици Матичне школе посетили су фабрику 18. септембра, док су 25. септембра у посети били ученици Издвојених одељења из Узовнице, Доње Љубовиђе, Врхпоља и Доње Оровице.

Током посете ученици су имали прилику да се упознају са радом фабрике, процесом производње и богатом традицијом компаније. Ова занимљива и несвакидашња посета била је лепо и корисно искуство за све ученике.

Захваљујемо компанији „Соко Штарк“ на позиву и гостопримству!

Чланак ПОСЕТА ФАБРИЦИ “СОКО ШТАРК” се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.

Наставник историје Марија Јанковић

Чланак HОВА ИЗЛОЖБА ПЕТАКА НА ЧАСУ ИСТОРИЈЕ се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.

Чланак ДОБРО ДОШЛА ЈЕСЕНИ се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.

Кроз заједничко дружење, игру и креативне активности, ученици су обележили долазак овог шареног годишњег доба. Наш школски простор украсили су јесењим лишћем, плодовима јесени, бундевама и другим природним материјалима, стварајући праву малу јесењу чаролију.

Осмеси, дружење и заједнички рад учинили су овај дан посебним, а наша школа је засијала у бојама јесени. 🍂🍁🌰

Јесен нам је донела шарене боје, плодове и много разлога за осмех!

Чланак ЈЕСЕН ЈЕ СТИГЛА У НАШУ ШКОЛУ🍁 се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.

У име основне школе венац су положили  Јелена Ђорђић и Младен Радивојевић.

Обележавање годишњице битке на Мачковом камену заједно организују Општина Љубовија и Општина Крупањ.

Битка на Мачковом камену, на планини Јагодњи, вођена је у септембру 1914. године током другог аустроугарског упада у Србију и једна је од најсуровијих и најкрвавијих битака у Првом светском рату. Позната је и као ”битка официра” пошто је у њој погинуло 115 и рањено 176 официра српске војске.

Борбу на Мачковом камену водиле су, у оквиру Битке на Дрини, снаге Треће српске армије са аустроугарском елитном 6. армијом. Мачков камен прелазио је из руке у руку зараћених страна и по неколико пута у току дана, а силовита артиљеријска паљба млела је рањене и погинуле на бојишту. Стравична битка толико је уздрмала агресора да је по коначном заузимању Мачковог камена Оскар фон Поћорек наредио укопавање и прелазак у одбрану, што је омогућило неометано извлачење српске војске.

Иако изгубљене, страшне битке на Мачковом камену и Гучеву имале су огроман значај у одбрани наше земље пошто су задржале непријатеља, спречиле га да оствари брз пробој даље у дубину Србије омогућивши тако припрему српске војске за велику Колубарску битку и друго протеривање Аустроугара из Србије.

Чланак ОБЕЛЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА БИТКЕ НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.

Срби су веома специфичан народ, који је највећим делом своје историје, све до данашњег дана живео на просторима више држава.

За „ДАН СРПСКОГ  ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ” одређен је 15. септембар, јер је на тај дан 1918. године започео пробој Солунског фронта и почетак победе у Великом рату, после које је створена југословенска држава, која је по први пут у историји обухватала цео српски етнички простор на Балкану, али након чијег распада се српски народ поново нашао разједињен државним границама.

Данас живимо у времену када државне границе нису и никако не смеју бити једино што интегрише наш народ и чини националну свест. Свест о припадности једној нацији чини заједнички језик, култура, писмо, обичаји и празници као што су Сретење и Дан српског јединства– који  обележавамо данас. На данашњи дан сви Срби се осећају посебно, како они који живе у некој од српских земаља, тако и они који се налазе у расејању широм света.

Српска застава вероватно је једна од ретких или чак једина која никада није заробљена у боју. Стотине хиљада људи пало је у борби бранећи српску тробојку као национални симбол. Под том заставом српски војник се борио и превазилазио све препреке које су пред њега постављане.

Најстарији сачувани подаци о изгледу српске заставе односе се на стег ( заставу ) краља Владислава , сина Стефана Првовенчаног и унука Стефана Немање, из прве половине тринајестог века.

Све до појаве првих националних револуција у Европи, заставе и грбови су били привилегија углавном владарских и великашких породица или витешких редова. Историјски гледано, застава, барјак или стег  потиче као војно обележје које је служило за распознавање на бојном пољу. Већина европских држава усвојила је националне заставе током 19. или у 20. веку.

Почетком 19. века, током Српске револуције и борбе за ослобођење од Османског царства није коришћена једна стандардна српска застава која би била јединствено национално обележје, већ веома разноврсне старешинске и војводске заставе које су биле базиране углавном на средњовековном наслеђу. У прве бојеве за националну слободу ишло се са црквеним барјацима, који се спомињу у народним песмама као ,,крсташ барјак“, а главно обележје ових застава био је знак крста. Прве идеје о јединственој националној застави потичу из 1830. године, након стицања аутономије султановим Хатишерифом.

Србија је заставу какву данас познајемо добила 18. октобра 1835 . године, приликом посете Књаза Милоша Обреновића Цариграду. Том приликом је Милош Обреновић затражио од турског султана Махмуда Другог, право да Србија, као вазална земља у саставу Османског царства истиче српски барјак. Како би приволео руског конзула у Цариграду, Рикмана, Милош је предложио да застава Србије буде руска тробојка, само окренута наопачке.

Тако је након консултација које је руски конзул Рикман обавио са султаном Махмудом Другим, Србија добила своју данашњу црвено-плаво-белу тробојку. Самом изгледу српске заставе кумовао је нико други, до најмоћнији владар тог времена, руски цар Николај Први Романов, који је приморао  султана Махмуда да Кнежевини Србији додели заставу какву данас познајемо, иако се сам султан томе у почетку оштро противио.

Исти распоред боја на застави потврђен је султановим ферманом из децембра 1835. године, а као знак вазалности – на заставу су накнадно, на црвеној линији, додата првобитно три бела полумесеца, а касније четири жуте шестокраке звезде, као симбол подређености Кнежевине Србије Османском царству.

Међутим, убрзо потом, Књаз Милош је на своју иницијативу, без  тражења   сагласности султана, на исту заставу додао државни грб Кнежевине Србије. У том облику ,застава је опстала све време постојања Кнежевине Србије, а четири жуте звезде на црвеној линији изостављане су кад год би се за то указала прилика.

Проглашењем Србије за Краљевину, 22. фебруара 1882. године, српска тробојка је и формално постала државно обележје Србије, као државе која је Берлинским конгресом 1878. године стекла независност. Она се од тада до данас користила у два реда: као Народна застава, црвено-плаво-белих пруга истих висина у сразмери 2:3, и као Државна застава, истих размера са додатком грба Краљевине Србије постављеног у средиште барјака. Она се употребљавала када се барјак користио за означавање неке државне институције или за истицање највишег ауторитета државне власти.

У народу се верује да црвена боја на застави Србије представља крв мученика проливену за земљу, плава слободу и бескрај коме се тежи, док бела представља мајчино млеко које храни јаку српску децу.

Проучаваоци застава мишљења су да симболика боја ипак није везана за наше конкретно поднебље, већ да су значења боја универзална. По њима је плава боја симбол верности и оданости, а бела чистоте и искрености.

Грб Краљевине Србије утврђен је законом 1882. године. Чувени двоглави орао преузет је из византијског наслеђа. Тумачи се да једна од његових глава представља усмереност ка небеском, док је друга окренута земаљском царству. Грб Србије је на препоруку тадашњег министра просвете Србије , Стојана Новаковића израдио чувени аустро-угарски цртач и дизајнер грбова Ернест Крал.

Након завршетка Великог рата, Србија је била део већих државних заједница. Најпре је то била Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, потом Краљевина Југославија. С обзиром на то да није постојала као посебна државна и територијална целина, Србија није користила ни посебну заставу. Ипак, југословенска застава је задржала исте боје, смо другачије распоређене. Нови распоред боја био је плаво-бело-црвено. Грб нове државе коју је Србија створила победом у Великом рату,  такође је претрпео одређене измене : двоглавом орлу из српског грба са штитом и четири слова ,,С“ су птидодати хрватски грб ,,шаховница“ и грб илирског покрета, као симбол Словенаца.

 Успостављањем комунистичког поретка и оснивањем СФРЈ, након Другог светског рата, основана је и Народна република Србија, која је добила право да користи своје државне симболе. Српска застава у том периоду била је иста она тробојка,али сада сада са црвеном петокраком уместо грба у средини. Ово је био и изглед  државне заставе Србије све до 1992.године, када је након распада Југославије Србија за државно обележје узела традиционалну српску тробојку, али овога пута без грба.

Оваква застава остала је у употреби све до 2004. године, када је усвојена застава са двоглавим орлом под круном, готово иста као из периода Краљевине Србије, коју су дефинисали Књаз Милош и краљ Милан Обреновић. Редизајн грба урађен је 2010. године, и таква тробојка је до данас државно обележје Републике Србије.

Химна Републике Србије је свечана песма ,, Боже правде“, за коју је текст написао Јован Ђорђевић 1872. године, а музику компоновао Даворин Јенко. Прихваћена је као званична химна Србије 8. новембра 2006. године, а која је такође била химна Кнежевине, а потом и Краљевине Србије до 1918. године.

Чланак „ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ” се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.

Матичну школу посетио је и председник општине Љубовија, а директор школе обавестио присутне родитеље и децу да ће школа од ове школске години носити назив “Свети Сава”, како се и називала до 1958. године.

Општина Љубовија и Министартво за бригу о породици су ове години обезбедили бесплатне уџбенике за све основце као и промотивни материјал међународне изложбе ЕКСПО 2027.

Приредбу за свечани дочек ученика првог разреда извели су ученици другог разреда са својим учитељима.

Свим учесницима у образовном систему желимо успешан почетак школске 2026/27. године!

Чланак СВЕЧАНИМ ПРИЈЕМОМ ПРВАКА ПОЧЕЛА НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.

Пријем првака у Матичној школи одржаће се у уторак, 1. септембра у 10 часова.

Пријем првака у ИО Узовница одржаће се у уторак, 1. септембра у 8 часова.

Пријем првака у ИО Доња Љубовиђа одржаће се у уторак, 1. септембра у 7.30.

Настава ће се одвијати према следећем распореду:

Матична школа:

У првој смени су ученици I до IV разреда и настава почиње у 7.30 часова (осим за прваке којима настава почиње у 10 часова).

Друга смена су ученици V до VIII разреда и часови почињу у 12.30.

Издвојена одељења:

• Узовница – 7.30
• Врхпоље – 7.30
• Доња Љубовиђа -7.30
• Доња Оровица – 9.00
• Горња Трешњица – 8.00

Продужени боравак почиње са радом од 1. септембра.

Свим ученицима наше школе желимо срећан и успешан почетак нове школске 2026/27. године.

Ваша ОШ „Петар Враголић“

Чланак ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОЧЕТКУ НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.

Чланак Термини полагања пријемног се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.

Набавком ће бити обухваћени сви потребни уџбеници, осим уџбеника за стране језике, чиме ће родитељима бити значајно олакшани трошкови припреме деце за почетак школске године.

За ову намену биће издвојено укупно 10 милиона динара – пет милиона обезбедило је Министарство за бригу о породици и демографији, док ће Општина Љубовија обезбедити додатних пет милиона динара.

📖 Још једна лепа вест за наше ученике и њихове породице!

Срећан почетак нове школске године!

Чланак БЕСПЛАТНИ УЏБЕНИЦИ ЗА УЧЕНИКЕ ОД ПРВОГ ДО ОСМОГ РАЗРЕДА! се појављује прво на ОШ "Петар Враголић" Љубовија.